02/01/2018

Zubar iz Beograda izumeo novo piće, a glavni sastojak je šargarepa iz Vojvodine

By In Balkan

Zamislite da je leto, vi se odmarate, sedite u bašti i imate ispred sebe na tanjiru naseckani paradajz i hladan sir. Šta još nedostaje ovom meniju da bi ugođaj bio potpun? Tražeći odgovor na to pitanje, doktoru Đorđu Nejkoviću (51) iz Beograda, stomatologu i specijalisti oralne hirurgije, poput mnogih velikih ideja u svetu koje su nastale na jednostavan način, palo je na pamet da će novo alkoholno piće koje, za sada u Srbiji jedini proizvodi, upotpuniti ovo „sveto gurmansko trojstvo“. Tako je nastala rakija od šargarepe, koja se pravi u pogonu u selu Veliki Kupci kraj Kruševca, a od domaće šargarepe iz Vojvodine i okoline Paraćina. Drugi „izum“ ovog svestranog doktora je rakija od dinje, čija je prva flaša pred Novu godinu izašla sa proizvodne trake, a odlično „ide“ uz sir i suvo meso.

Za ova neobična pića saznao sam na dva festivala rakije koja su održana u Beogradu, a sa doktorom sam se sreo u njegovoj ordinaciji. Đorđe mi je tada rekao da je oko sebe okupio iskusne stručnjake, kao i da voće kupuje u Srbiji, sa pedantno izabranih regiona, od kvalitetnih proizvođača.

– Od šljive koristimo samo požegaču iz Požege, Bajine bašte i Užica, dunju kupujemo u Župi aleksandrovačkoj i Leskovcu, jabuke sa plantaže iz Bača, a dezertnu dinju, malu, ali izuzetno slatku, iz sela kraj Žitorađe – priča mi doktor i otkriva da je proizvodnja rakije bila jedan od njegovih hobija, ali da je vremenom, kao veliki perfekcionista to pretvorio u posao, pronašavši najbolje ljude iz te oblasti.

Pozvao sam izuzetnog stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom, diplomiranog inženjera prehrambene tehnologije Dejana Debeljakovića, dizajn je radio Stanislav Mirković iz firme Insomnia, dobitnik nagrade za najboljeg dizajnera u regionu, a tu su i podrumari i radnici sa velikim iskustvom. Kupio sam i najbolju tehnologiju za proizvodnju voćnih destilata, tako da se kod nas 10 puta vrši prepek rakije! – objašnjava doktor Nejković.

Đorđe je odrastao u Kruševcu, a želju da proizvodi rakiju nasledio je od dede koji je bio učitelj, svirao je violinu i imao svoj vinograd

U posao proizvodnje alkoholnih pića uključeni su i članovi njegove porodice: supruga Gordana, diplomirani inženjer arhitekture, ćerka Milica, koja studira menadžment na univerzitetu Bocconi u Milanu i pomaže u ostvarivanju kontakata sa italijanskim proizvođačima repromaterijala i Aleksandra, studentkinja stomatologije, koja je sa Vukašinom Jevtićem, brend menadžerom, radila na štandu brenda.

– Inspiracija za ime rodila se na osnovu motiva pesme „Odakle si sele“ i refrena „Jelek, anterija i opanci“. Anterija je deo stare srpske nošnje koji ume da ugreje skoro kao naša rakija. Zbog inostranih gostiju napravili smo naziv bez slova j, kako bi se lakše čitalo na svim jezicima.

Utisci posetilaca festivala rakije više su nego odlični, a Đorđe ističe da su mu kvalitet proizvoda i iskren odnos prema potrošačima na prvom mestu, a dobar glas daleko se čuje.

Poslovanje u Srbiji je izuzetno teško, pogotovo kada ostvarite svoj cilj i napravite najkvalitetniji proizvod  ličnim sredstvima, bez podrške banaka. Najveći problem je plasman jer veliki trgovinski lanci traže novac da bi proizvod stavili u raf, a mali proizvođači znaju koliko je to teško, odnosno da sebi to ne mogu da priušte. Zbog toga je važan entuzijazam, ne samo moj već i celog tima – kaže Đorđe i otkriva da je, da bi se opustio od stresnog posla, počeo i da se bavi još jednim hobijem.

– Da bih održao svoje živce, pomaže mi moja stara ljubav – muzika. Od detinjstva i najranije mladosti imao sam bendove, manje ili više uspešne, u kojima sam komponovao i svirao klavijature. Pre nekoliko godina pomagao sam prijatelju Kikiju Lesendriću oko njegovog albuma, a onda sam malo pomalo počeo da sviram da bih odagnao misli od poslovnih problema. Komponovao sam tri pesme, u studiju kolege stomatologa, a one su se kasnije dopale pevaču Aleksi Jeliću. Uradio sam mu pesme za ceo album koji uskoro treba da bude objavljen. Reč je o muzičkom pravcu koji se nije čuo na našim prostorima još od Olivera Mandića i Dina Dvornika – završava doktor Nejković.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i naslova dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.putokosveta.com)

Fotografije: Nenad Blagojević, Anteria, privatni album

Leave a Comment