Loading

Ovde NEMA NEZAPOSLENIH, a najveće bogatstvo su MLADI BRAČNI PAROVI

Ovde NEMA NEZAPOSLENIH, a najveće bogatstvo su MLADI BRAČNI PAROVI

Uredne i sive zgrade bez grafita i široki čisti bulevari prestonice Belorusije, podsetiće vas na Novi Beograd. Na ulicama nema prosjaka, kao ni mnogo ljudi, pa se stiče utisak da ste u malom gradu, a ne u dvomilionskoj prestonici.

Minsk 9_576x768Kada ugledate crvenu petokraku zvezdu koja krasi vrh obeliska na trgu Pobede, teatar Maksima Gorkog ili bistu Lenjina na metro stanici, kao i simbol čekića i srpa, lako ćete zamisliti staru Jugoslaviju ili bivši SSSR. I najživlja šoping ulica nosi naziv filozofa Karla Marksa i neko vreme bila je isključivo otvorena za pešake, a kada su se stanari pobunili zbog buke u kasnim večernjim satima, Minsk je ostao bez pešačke zone. To je najviše zasmetalo mladima koji večeri provode u natkrivenim halama u kojima se prodaju alkoholni proizvodi, tipični sladoled marožnaja i razna peciva.

Minsk 10_1024x768Nešto pre ponoći, kada se grad isprazni, ulice ostaju puste, pa ukoliko ne znate malobrojna mesta za kasni izlazak, najbolje je da odspavate i pripremite se za naredni dan, baš kao što većina Minščana radi.

Minsk 13_1024x768Još jedan način zabave bogatih mladih Belorusa, koji nas je iznenadio je iznajmljivanje limuzine, pored koje mladići i devojke đuskaju i uživaju u alkoholu, spremni za izlazak, čak i usred bela dana. Alesija, devojka koja nam je pokazala grad, objasnila je da su ovakve žurke sve češće i da mali deo stanovnika vozi izuzetno skupe automobile, što se kosi sa politikom socijalne jednakosti koju predsednik Lukašenko podržava još od 1994. od kada je na vlasti.

Minsk 4_1024x768Naša nova prijateljica odvela nas je i na etno-festival Kamjanica, koji se održava svake godine u septembru u Beloruskom državnom muzeju narodne arhitekture i života na otvorenom. Tamo možete razgledati tipične seoske drvene kućice i vetrenjače iz 18. i 20. veka, probati tradicionalna jela i slušati etno-muziku.

 

Minsk 2_1024x768Minsk 1_576x768Na ulazu u ovaj kompleks, vojska je brinula o bezbednosti, pa se ni flašica vode nije mogla uneti, dok je nedaleko od ulaza posetiocima strah ulivalo veliko crno borbeno vozilo. Za ovu priliku, lokalna vlast organizovala je besplatan prevoz od grada do sela i natrag, a oni koji su došli odeveni u narodnu nošnju, mogli su besplatno da posete festival. Jedan od uslova za gratis ulaznicu bilo je poznavanje beloruskog jezika, koji se u poređenju sa ruskim, sve manje govori, iako se uči u školama.

Belorusi čuvaju svoje robne marke i svuda ih promovišu, pa vam predlažemo da kupite nešto od njihove domaće robe, koja je znatno jeftinija od uvozne. U jednoj od prodavnica slatkiša, poput Komunarke manje od evra možete da kupite domaće čokolade: Generalskij, Komunarka, Aljoša. Sigurno je da će jugonostalgičaru najlepši poklon biti čokolada sa velikom crvenom petokrakom i da će mu izmamiti osmeh. Uvozna odeća je skupa, pa Belorusi vole da pazare preko granice ili da kupuju u velikim robnim kućama Cum i Gum. Prostrani enterijer, miris robe i radni kombinezoni roze boje pomalo namrgođenih prodavačica podsetiće vas na osamdesete godine prethodnog veka i atmosferu u našim nekadašnjim robnim kućama. Kvalitetne čarape od lana savršen su poklon za muškarca, dok žene mogu da nađu kožne cipele po povoljnoj ceni, proizvedene u Belorusiji.

Minsk 3_576x768

Minsk_1024x768Belorusi su otvoreni i nasmejani prema strancima. S obzirom na to da državljani zemalja Evropske Unije moraju da pribave vizu kako bi ušli u Belorusiju (60 evra), mnogi turisti zaobilaze ovu zemlju, ali se zato iskreni Minščanin uvek obraduje strancu i neretko ga primi u kući. Srpskim državljanima viza nije potrebna, pa iskoristite tu prednost, a smeštaj obavezno rezervišite unapred, jer se pri ulasku u zemlju popunjava papirić sa informacijama o boravištu, kao i o tačnom datumu izlaska.

Najlakši način da doputujete u Minsk je direktnim letom tamošnje aviokompanije Belavia od Beograda, ali to je ujedno i najskuplja opcija. Preporučujemo da dođete kopnenim putem obilazeći  Poljsku, Litvaniju ili Letoniju, jer iz sve tri zemlje saobraćaju vozovi i autobusi. Mi smo odabrali voz iz Vilnjusa, najbliže prestonice Minsku, a tri sata vožnje platili smo oko 15 evra.

Minsk 7_1024x768Na glavnoj železničkoj stanici dočekao nas je mladi bračni par, koji nas je nesvakidašnje ljubazno ugostio. Iako smo u njihov dom došli koristeći Couchsurfing, društvenu mrežu preko koje se besplatno nudi ili traži smeštaj, osećali smo se kao kod kuće. Anja, iako u sedmom mesecu trudnoće, spremila nam je i doručak i večeru, a posebno nam se svidelo tradicionalno jelo draniki – palačinke od krompira i jaja. I sa pravom možemo reći da su bogatstvo Belorusije mladi bračni parovi, koji se ne plaše budućnosti, niti razmišljaju o krizi, a u tome pomaže i niska stopa nezaposlenosti, kao i jeftini gradski prevoz. Za tridesetak dinara možete se voziti metroom koristeći roze plastične žetone, istovetne kao za luna park. Obavezno ubacite žeton da ne biste došli u situaciju da vas rampa udari i neprijatno priklješti.

Minsk 11_1024x768Stanovništvo se izgleda sve više okreće religiji, pa se grade novi hramovi. Jedan od najposećenijih religioznih mesta je manastir svete Jelisavete, sagrađen pre šesnaest godina, odmah kraj psihijatrjske bolnice i u kojem danas živi stotinak monahinja. Do njega se stiže gradskim prevozom, a u sklopu manastira nalazi se restoran u kojem za stotinak dinara možete da naručite parče ukusne domaće torte ili mali ćup sa jelom skuvanim u zemljanoj posudi.

Stari deo grada, iako potpuno srušen u Drugom svetskom ratu, nedavno je obnovljen, a preko pešačkog mosta stiže se do Ostrva suza na reci Namigi, koje žali za poginulim beloruskim vojnicima u Avganistanu.

Simbol Minska je Nacionalna biblioteka, u obliku ogromnog dijamanta, sa čije terase na visini od 72 metra, možete doživeti širinu ovog velikog grada i ogromne površine gustih zelenih šuma.

Minsk 6_576x768Minsk 5_576x768Novi državni muzej istorije velikog rata za otadžbinu dokaz je truda kojim Belorusi žele da sačuvaju prošlost od zaborava, ali i od stalnog vraćanja na drugu polovinu dvadesetog veka. Iako čuva različite predmete iz Drugog svetskog rata, muzej je moderan i interaktivan.

 

Tekst: Danica Cvitkovac www.putokosveta.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Nenad Blagojević www.putokosveta.com

LEAVE A COMMENT