04/02/2019

Da li su male turističke AGENCIJE koje dovode STRANCE U SRBIJU pred kolapsom?

By In Balkan

Turističke agencije u Srbiji obaveštene su od strane osiguravajućih kompanija da polisa obaveznog osiguranja poskupljuje. Obrazloženje je da su pojedine osiguravajuće kuće, zbog propadanja nekoliko turističkih agencija, pretrpele velike štete po tim polisama u toku prošle sezone, pa je to razlog za ovo enormno povećanje.

Predstavnici petnaestak receptivnih turističkih agencija okupili su se ovih dana povodom ovog gorućeg problema. Paradoksalno je što u medijima i u javnom životu konstantno čujemo afirmativne objave o statistikama, povećanju broja turista u Srbiji, o turizmu koji cveta širom države, a da se onda u praksi dešavaju ovakvi problemi?

Pitanje koje se samo nameće je „Da li odgovorni u institucijama turizma Republike Srbije znaju šta se dešava na terenu, u agencijama, u stvarnom životu turističkih radnika…?

Jer, lepo je čuti na televiziji da je u 2018. godini u Srbiju došlo 1.710.514 inostranih turista (zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku dostavljen medijima preko Turističke organizacije Srbije), a kao da se zaboravlja da je dobar deo tih turista došao upravo zahvaljujući receptivnim agencijama, uglavnom malim porodičnim firmama, koje su tema ovog članka.

Prema rečima Bojane Banković iz turističke agencije „Super travel“, u slučaju minimalnog iznosa polise za neke agencije godišnji trošak se povećava na 5.512,5 evra, što predstavlja bruto iznos jednog minimalca, drugim rečima, to je kao da plaćate radnika, a nemate ga.

Ovaj iznos možda neće toliko pogoditi velike agencije inicijativnog tipa koje uglavnom organizuju putovanja domaćih turista u inostranstvo i imaju na desetine hiljada putnika, ali kako će ovaj iznos platiti receptivne agencije, srpskoj javnosti najčešće nepoznate, jer rade uglavnom sa inostranim turistima koji dolaze u Srbiju?

Bojana Banković dodaje da receptivne agencije, između ostalog, nisu rizične jer je strani putnik koji dolazi u Srbiju već osiguran od strane svoje matične agencije, što znači da je duplo osiguran, kao i da se sve usluge većih dobavljača u zemlji, poput hotela, prevoznog sredstva i slično plaćaju unapred, pa je rizik minimalan ili ga nema.

Prema rečima Miljana Miljevića, direktora turističke agencije „Individual travels“, ovaj tip turističkih agencija generiše veoma mali rizik za osiguravajuće kuće, i to na osnovu dva modela poslovanja.

– U prvom modelu domaće receptivne agencije nisu organizatori putovanja, već samo lokalni dobavljači usluga za strane agencije i turoperatere, i kao takve ne nalaze se u formalnom odnosu ka krajnjem putniku – fizičkom licu u ulozi organizatora, te ni nemaju obavezu da takvog putnika prijavljuju na osiguranje za slučaj insolventnsti. Čim nema obaveze prijave na osiguranje, nema ni rizika za osiguravača. Drugi model je taj gde receptivne turističke agencije nastupaju prema stranom turisti kao organizator putovanja, jer im se krajnji korisnici-fizička lica obraćaju za uslugu višednevnih putovanja po Srbiji. U tom slučaju domaća receptivna agencija jeste organizator putovanja i ima obavezu da prijavi takvog putnika na polisu osiguranja za slučaj insolventosti, ali su iznosi koje u takvim slučajevima osiguravaju osiguravajuće kuće izuzetno niski, jer su vrednosti tih putovanja u apsolutnim iznosima nesrazmerno niži u odnosu na ukupan osigurani iznos od 300,000€ – rekao je Miljević.

Sa njim se slaže i Nikola Aleksić iz agencije „Rustika travel“ i ističe da je vrlo verovatno da će se neke agencije posle novih finansijskih nameta zatvoriti.

– Ovo će uticati na nas u onoj meri koliko gostiju se dovede na godišnjem nivou: poskupljenje može biti od 35 do 100 evra po aranžmanu. To je mnogo s obzirom na to da Srbija nije aktuelna i popularna destinacija koju posećuju milioni turista godišnje. Do poskupljenja je bilo veoma teško, a posle poskupljenja još teže, za mnoge i nemoguće. Rizik poslovanja agencija koje šalju srpske turiste u inostranstvo neuporedivo je veći u odnosu na nas, receptivne agencije – rekao je Aleksić.

– Jednom značajnom broju agencija ovakvo povećanje troškova znači kamen oko vrata koji vodi u likvidaciju, ili u najmanju ruku neprofitabilnost poslovanja, pa se kod njih postavlja pitanje opravdanosti nastavka poslovanja pod tim uslovima – nadovezao se Miljević.

Pitali smo sagovornike da li su se nekome obraćali ovim povodom i kome? S obzirom na to da po važećem Zakonu o turizmu (član 53) „Ministar bliže propisuje vrstu i uslove garancije putovanja, način aktiviranja, kao i druge uslove koje mora da ispuni organizator putovanja u zavisnosti od vrste organizovanog putovanja“, adresa Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija deluje kao ispravna?

– Agencije su se obraćale osiguravajućim kućama i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, ali bez ikakvog efekta. Obraćanje ćemo nastaviti kroz medije kao i kroz ostale institucionalne kanale kako bi konačno skrenuli pažnju na ovaj realan problem koji odavno muči receptivni turizam, samo je sada sa ovim razvojem događaja kulminirao – odgovorio je Miljan Miljević.   

Tekst: Nenad Blagojević www.putokosveta.com

Leave a Comment